Kakodocilja.Dobrodosli
DOBRODOSLI!
Dobrodosli na blog kakodocilja.blog.rs!
Da li imam cilj? Sta je to cilj a sta je zelja? Da li su to dva ista pojma? Ima li razlike izmedju cilja i zelje? Mnogi mi kazu, kada ih pitam, imas li definisane ciljeve, pa naravno da imam sve definisano. Kada sednemo u konkretan razgovor o njegovim ciljevima, vidim da je sve to jako, jako daleko od cilja. U najvecem broju slucajeva, radi se o spisku "pustih zelja" i nista vise od toga!
Pa evo nekakvog mog razmisljanja na ovu jako, jako siroku i opseznu temu o kojoj su mnogi pisali knjige i sigurno da postoje valjani razlozi koji su te osobe, autore mnogih knjiga na ovu temu, prosto naterali da ih i napisu! Moj razlog zbog kojeg ovo pisem, lezi u samo jednoj jedinoj cinjenici a to je moje uverenje, koje je proisteklo iz razgovora na ovu temu sa jako velikim brojem ljudi, da bi svi ili bar 80% tih ljudi bili zadovoljniji sobom, a kada si zadovoljan sobom, onda ti je i zivot kvalitetniji, sadrzajniji, ispunjeniji se i tek tada mozes da pruzas drugima! Davanje i nesebicno pruzanje drugima jeste dar i privilegija posebnih ljudi. Na zalost, mnogi nisu definisali svoje ciljeve u zivotu, imaju samo nekakve zelje u zivotu, i naravno, zelje uvek ostaju NEOSTVARENE ZELJE, jer svi drugi su ti krivi, niko te ne razume, nemas podrsku, stanje u drzavi je katastrofalno, svetska kriza je pogodila i nas, vidis koliko ljudi ostaje bez posla.... i takvih izgovora je pregrst!
A ja im tada kazem, da ako mene neko pita, nikad bolje "vreme" nije bilo sto se mene i mog nacina razmisljanja tice, jer put informacijama nije bio nikada brzi i otvoreniji za svakoga, nego sto je to danas!
Sta je potrebno coveku da bi bio uspesan u poslu kojim se bavi? Pre svega mora imati JASNO DEFINISANE CILJEVE i to ciljeve koji su odredjeni rokovima, ali i PLANOM AKCIJA koje ce ga dovesti pre ili kasnije do postavljenih ciljeva.
Poruka ovog videa mladog Novaka je vrlo jasna - nema potrebe komentarisati je! Naravno, tako mali znao je samo sta zeli, nije znao da sam sebi odredi rokove i akciju, ali cilj koji je imao ga je i doveo upravo tu gde se danas nalazi na svetskoj teniskoj listi. Sve sto je morao da izdrzi od napora na tom putu ka cilju, mnogo je lakse izdrzao nego da to nije bio njegov cilj!
Za sve koji zele, evo jedne preporuke - knjiga nosi naslov "CILJEVI" - autor je Brajan Trejsi! Nema potrebe da ja sad tu nesto izmisljam, mnogi su pisali knjige na ovu temu, te ko zeli neka procita i primeni! Bez primenjenog znanja nema rezultata - jer znanje koje nije u funkciji i nije neko znanje!
http://youtu.be/5R_HIcE_TIE
Mislim da postoji nesto sto moze biti zajednicki cilj za sve ljude ovog sveta! Naravno, za sve koji ZAISTA TO I ZELE!!!! BITI SLOBODAN CILJ JE VECINE pa da vidimo sta moze da znaci ta magicna rec SLOBODA!
Šta je sloboda? Da li znamo! Da, znamo i većina nas traga za tom slobodom:
vreme + novac u paketu!
Pomoći drugima i sebi da budemo uspešniji u svojim životima, u svojim karijerama, preneti znanje svakome ko želi da uči. Smatram da je zadovoljan onaj koji ima znanje i koji ume to znanje da prenese i drugima. Biti okružen uspešnim, zadovoljnim osobama, jeste moja misija u životu. Lep je takav život i svakome ko ovo razume, ko bude želeo da uči, ko želi da pruži svoja znanja drugima, želim iskrenu dobrodošlicu. Slika koju gledate je mnogima već poznata, no još uvek je mnogo veći broj osoba koje se po prvi put sa ovom slikom susreću. To je sigurno tako, jer da nije, onda odnos 80:20 ne bi bio takav. 80% ljudi u svetu radi za 20% ljudi u svetu. Odnosno 20% ljudi u svetu upravlja sa 80% kapitala! Dakle, svega 20% uspešnih ljudi u svetu živi i radi ono što oni vole, žele – svega 20% njih imaju vreme + novac u paketu! Kojoj grupi ljudi pripada svako od nas, sami ćemo se pronaći. Ukoliko ste zadovoljni u svom životu, ukoliko imate dovoljno slobodnog vremena da možete da živite kako hoćete, da svoje slobodno vreme možete da koristite sa sebi dragim osobama onoliko koliko to Vi želite, ukoliko ste u grupi osoba koje kada udju u restoran ne gledaju prvo levu stranu jelovnika gde su cene, ukoliko sebi i svojima najmilijima zaista možete bez ikakvog ustezanja da pružite ono što žele, onda ovo nije mesto za Vas. Ja Vam čestitam na postignutim rezultatima, želim sve najbolje u daljem životu i radu, i ukoliko osetite potrebu da nam prenesete svoja znanja i umeća, unapred veliko hvala.
Šta čoveka čini srećnim? -
Zdravlje! – sopstveno zdravlje i zdravlje najmilijih osoba. Svi znamo da zdrav čovek ima bezbroj želja, a bolestan samo jednu! Nažalost, danas nam je itekako novca potrebno kako bismo sačuvali svoje zdravlje – u cilju preventive, a da ne pričam o novcu neophodnom za lečenje kada čovek dodje u ozbiljne situacije, kada je to zdravlje narušeno.
Emotivni život -voleti i biti voljen - ništa lepše od ovoga. Ljubav pokreće sve dobro na ovom svetu i zato volite ljude i oni će voleti Vas.
Finansijska sloboda – Novac ne čini čoveka srećnim, bar ne treba tako da bude, ali bez dovoljno novca ne možemo da živimo kako želimo. Ovo je jako velika tema i obradićemo je nekom narednom prilikom. Obzirom da smatram da zdravlja nema bez novca, sve je manje i ljubavi bez novca (jer kako kaže naš narod: beda i siromaštvo na vrata, ljubav preko prozora), pričaćemo o finansijskoj slobodi!
Šta raditi, kako raditi, koliko dugo je potrebno da radimo, koje poslove, sa kim da radimo, kako da dodjemo do finansijske slobode, a kada je čovek finansijski slobodan, onda je sve vreme ovog sveta njegovo! Može tada sa sobom da radi ono što želi, kada želi, gde želi, sa kim želi. Samo finansijski zadovoljni možemo da živimo život kakav nama odgovara, kako mi to sami želimo. Ne samo zbog toga što ne možemo sebi i svojoj porodici da priuštimo stvari koje bismo želeli da priuštimo sebi i najmilijima, nego zbog toga što moramo da se odričemo mnogih stvari, a pre svega moramo da se odričemo kvalitetnog vremena koje bismo inače posvetili stvarima koje volimo da radimo sa ljudima sa kojima volimo da budemo, i zbog toga je čovek danas načelno u stresu. Kada bi čovek imao rešen problem prihoda koji je dovoljno veliki da može da ispuni svoje potrebe, automatski bi se ceo stil života, life stil, poboljšao. Čovek današnjice ima probleme sa novcem iz nekoliko razloga, ali osnovni razlog leži u činjenici da nismo edukovani u oblasti novca. Konkretno, ni jedna škola nas ne uči kako postati bogat, ni jedna škola nas ne uči kako ne ostati siromašan. Klasična škola nas uči kako da postanemo dobri u nekoj odredjenoj struci, i kad mi u toj struci postanemo profesionalci, da li je to bravar, lekar, apotekar, inženjer, pilot, lekar, ostaje pitanje kako ćemo prodati svoje znanje. Da li ćemo ga prodati kao zaposlenik za platu koju nam neko odredi, koja u slučaju da živite na našim prostorima je definitivno degradirajuća, ili ćemo se informisati i usuditi da pokrenemo sopstveni biznis. Mnogi ljudi se ne usudjuju da pokrenu sopstveni biznis zbog realnih razloga, zbog straha od rizika, zbog straha od nepoznatog, straha od neuspeha, mnogi ljudi smatraju da je sigurnije da rade za drugog, danas vidimo da je to daleko od istine i u svakom slučaju kada bi razmišljali o otvaranju svog privatnog biznisa suočili bi se sa svim problemima koje privatni biznis nosi sa sobom i zbog svega ovoga im nije nerazumno da se usude da otvore svoj privatni posao. Uslov da bi čovek živeo bolje je pre svega da ima veće prihode od rashoda, jer nije bogat onaj koji ima puno novca, nego onaj ko zna da ga oplodi i sačuva! U prevodu, to znači ako su vaši prihodi odredjeni od strane vašeg šefa i ako oni dopuštaju raspon napretka u slučaju da se pokažete kao dobar i odan radnik i u slučaju da se ukaže neko slobodno mesto iznad vas, u slučaju da se doškolujete i tako dalje, pitanje je da li je taj raspon rasta vaše pozicije u gazdinoj firmi dovoljno veliki da uopšte možete da promenite svoju današnju situaciju. Zatim, problem broj 2 je u vezi rashoda. Uslov da postanemo bogati, da tako kažem «zdravi» da postanemo bogati je da su nam rashodi manji od prihoda i to istovremeno od vas zahteva i disciplinu u vezi vaših rashoda. Poznajem lično puno ljudi koji su u nekim fazama svog života i posla, imali izuzetno visoka primanja (neki privatnici, vlasnici samostalnog biznisa, zaposlenici sa velikim mesečnim primanjima), ali nisu bili posvećeni pravljenju bogatstva i zbog toga su im automatski rasli rashodi. E sad, istina je da se odmah vozi bolji auto ako se zaradjuje više novca, da li nekoliko stotina ili hiljada eura troše više na mesečnom nivou, medjutim ako su prihodi jednaki rashodu još uvek se u roku od nekoliko godina takvog života nismo pomerili sa mrtve tačke.
Postoji nešto što je veoma dobro merljivo u vezi samog bogatstva, postoji nekoliko stepenica prema finansijskoj slobodi.
Prva stepenica je finansijska zaštita što podrazumeva da je čovek u svom životu uštedeo dovoljno novca, odnosno 6 puta potrebni mesečni rashod, znači 6 puta x,y novca, da u slučaju da se nešto desi sa njegovim poslom, njegovim prihodom, da ima 6 meseci vremena da se snadje a da pri tome jeste u stanju da svoje egzistencijalne troškove može da pokriva uredno, bez da pozajmljuje novac od drugih. Na žalost, danas većina ljudi nema toliko novca ni na svom računu. Bilo bi svima, sigurna sam, na ovim našim prostorima lakše za život, da imaju recimo od 500 – 1000 eura na svom računu mesečno. Većina ljudi nema tih 6.000 eura potrebnih za njihovu ličnu finansijsku zaštitu. Dakle, radimo 5, 10, 20 godina, ulagali smo svoje znanje i vreme u firmu u kojoj radimo, ili smo radili, ulagali smo u sebe, a finansijski se nismo približili finansijskoj zaštiti, nego smo i dalje na nivou na kom smo bili pre 5, 10 ili 20 godina. Druga stepenica je [b]finansijska sigurnost.
Finansijska sigurnost je takodje merljiva, nije samo paušalni izraz, razlikuje se od čoveka do čoveka. To znači da ste uspeli da uštedite novca za vaših 150 mesečnih potreba. Od čoveka do čoveka, različite su cifre novca potrebne za jedan mesec, i ako ste recimo osoba kojoj je potrebno 1.000 eura mesečno za troškove, to znači da imate uštedjenih 150.000 eura, vi imate prosečne prihode od nekih 10 – 12% godišnje, i u prevodu, to je nekih 1.000 eura kamata, i vi ste praktično finansijski sigurni. Vi nikad više ne morate da brinete o vašim mesečnim troškovima pod pretpostavkom da ne premašite te rashode, i dobijaćete uvek tih 1.000 eura kamata, mada to nisu kamate.
Treća stepenica je finansijska sloboda. Finansijska sloboda je faktor 150 puta vaše mesečne želje. To znači, ako je vaša želja, vaš životni stil, u vašem razmišljanju, vašim snovima, jednako je takva kuća sa takvim troškovima, takav auto sa takvim i takvim troškovima, takva putovanja sa takvim troškovima, takvi mesečni troškovi zbog načina na koji živite, i recimo da je to iznos od 3.000, 5.000 ili 10.000 eura mesečno. Finansijska sloboda je kada imate uštedjeno i uloženo 150 puta ta neka vrednost koja vam je potrebna. Ako je to iznos 10.000 eura mesečno, onda vam treba 1.500.000 eura uštedjevine. E sad, kada ste ovo čuli, koliko šanse imate da stavljate novac na stranu i da se polako edukujete u tome gde na stranu, jer nije svejedno gde na stranu odvajate svoj novac da bi došli do milion i po eura, ili da se vratim korak nazad, da bi došli do 150.000 eura ili još jedan korak unazad, da bi uopšte uštedeli 6.000 eura. Poznajem ljude koji imaju u svojoj firmi vrednosti preko 150.000 eura, medjutim, pošto nisu svesni matematike u vezi finansijske sigurnosti, nisu još uvek finansijski sigurni, još uvek nisu svesni da vrednosti te firme sutra mogu da nestanu, i da čovek ima uspešan posao, ali nije došao do finansijske sigurnosti. Zašto je to tako? Zbog neinformisanosti, jer zašto mi ljudi radimo? Radimo da bi s novcem koji zaradjujemo stvorili uslove za život, a pošto to nismo naučili, smatramo da je dovoljno da radimo iz meseca u mesec i da ćemo s tim novcem moći da živimo i preživimo, i da ćemo jednog dana dočekati tu penziju. Lično mislim, da je najveća prevara u istoriji čovečanstva upravo ta penzija. To je politički izraz koji je nastao još u srednjem veku kada su bila vlastela i potčinjeni, i kroz vreme svet se menjao, i bogati ljudi su izmislili novi koncept da bi ostao mir i da ljudi misle da su slobodni a ustvari se nalaze u situaciji u kojoj se većina nas danas nalazi. Razmislite malo, ako moramo da radimo 40 godina i da moramo 40 x po 12 meseci doprinosa koje vaša firma odvaja za vašu penziju. Gde god odvajali taj novac za doprinose, da primate bruto plate, nakon 40 godina bi imali više nego što vam je danas penzija. Gde god da ulažete taj novac, posle 40 godina, taj vaš novac bi nakon vašeg odlaska, nasledili vaši naslednici, dok u slučaju penzije nakon vašeg odlaska, taj novac prestaje da pristiže – ne nasledjuju ga vaša deca. Ovo vam je tema za razmišljanje, kako biste znali šta vas čeka, iako sve ovo vidimo oko sebe. Što smo stariji, sve nam je teže da se odlučujemo da ulazimo u neke rizike, kada se ljudi suoče sa svim ovim na pragu svoje penzije i postaju svesni da ne možemo preživeti od svoje penzije, jedino što nam ostaje je da se totalno povučemo u sebe, preživljavati nekako uz pomoć rodbine, države i tako dalje. Statistika je kako rekoh neumoljiva, čak i u Americi koja je načelno bogata država, 65% ljudi koji su u penziji ne mogu se pobrinuti sami za sebe, već zavise od svojih rodjaka, države i tako dalje. Dakle, ovo bi mogli biti razlozi za odgovor na pitanje zašto bi čovek nešto dodatno radio. Lično ne smatram da je ispravno raditi nešto dodatno samo zato da bi zaradili nešto para, da bi lakše platili račune, jer taj pristup vas neće izvući iz problema, jer šta kad više ni to ne budete mogli? Za mene je jedini smisleni razlog da čovek dodatno radi da sebi iz temelja promeni svoju situaciju. Da bi upseli to da napravite, nije dovoljno samo da radite, već je neophodno da razumete zašto se šta radi, neophodno je da ulažete u sebe u smislu edukacije. Mrežni marketing je industrija koja se najbrže širi svetom i koja daje najbolje rezultate u prometu i plasmanu kako roba tako i usluga. Kada je u pitanju mrežni marketing, na našim prostorima su prisutne mnogobrojne zablude, stvoren je antagonizam prema umrežavanju, postoje mnogobrojne paradigme na temu rada po principima mrežnog marketinga, gradnje mreže kupaca, mreže potrošača, dok sa druge strane, kada pogledamo tržište i dešavanja na tržištu, svedoci smo da se mala i srednja preduzeća integrišu, stvaraju holdinge, dakle umrežavaju se, radi veće snage koju time stiču, i sa željom da budu snažniji i prisutniji, vidljiviji na tom istom tržištu. Odavno svi znamo za franšizni oblik saradnje. Dakle, gazda je jedan, i svi oni koji žele da učestvuju u prometu roba ili usluga na takav način, treba da su spremni izuzetnim finansijskim sredstvima (pojedine franšiže koštaju po nekoliko stotina hiljada eura), kupe franšizu, uz taj ugovor dobijaju tačnu recepturu, tačan izgled maloprodajnog objekta i mnogo toga jasno definisanog, i onda šta im Bog da na tom istom tržištu. Pravila igre su jasno definisana, ništa se ne sme menjati u odnosu na dogovoreno, a dalji ishod je na svakom pojedincu - vlasniku franšize! Da vidimo kako to zaradjujemo novac. Gospodin Robert Kiosaki je to veoma jednostavno objasnio u svojoj knjizi "Tok gotovog novca" "Tok gotovog novca" (obavezno je pročitajte) a ja ću samo u kratkim crtama samo osnovnu podelu načina zaradjivanja pokušati da objasnim. Nadam se, uspešno. Činjenica je da većina ljudi zbog problema sa novcem praktično imaju problem sa kvalitetom života. Ne samo zbog toga što ne možemo sebi i svojoj porodici da priuštimo stvari koje bismo želeli da priuštimo sebi i najmilijima, nego zbog toga što moramo da se odričemo mnogih stvari, a pre svega moramo da se odričemo kvalitetnog vremena koje bismo inače posvetili stvarima koje volimo da radimo sa ljudima sa kojima volimo da budemo, i zbog toga je čovek danas načelno u stresu. Kada bi čovek imao rešen problem prihoda koji je dovoljno veliki da može da ispuni svoje potrebe, automatski bi se ceo stil života, life still poboljšao. Čovek današnjice ima probleme sa novcem iz nekoliko razloga, ali osnovni leži u činjenici da nismo edukovani u oblasti novca. Konkretno, ni jedna škola nas ne uči kako postati bogat, ni jedna škola nas ne uči kako ne ostati siromašan. Klasična škola nas uči kako da postanemo dobri u nekoj odredjenoj struci, i kad mi u toj struci postanemo profesionalci, da li je to bravar, lekar, apotekar, inženjer, pilot, lekar, ostaje pitanje kako ćemo prodati svoje znanje. Da li ćemo ga prodati kao zaposlenik za platu koju nam neko odredi, koja u slučaju da živite na našim prostorima je definitivno degradirajuća, ili ćemo se informisati i usuditi da pokrenemo sopstveni biznis. Mnogi ljudi se ne usudjuju da pokrenu sopstveni biznis zbog realnih razloga, zbog straha od rizika, zbog straha od nepoznatog, straha od neuspeha, mnogi ljudi smatraju da je sigurnije da rade za drugog.